Originalna Pavlovićeva mast je nastala iz potrebe za saniranjem, negom i zaštitom kože kod dece nakon Drugog svetskog rata. Dr Živorad Pavlović, pedijatar, oko dve godine je eksperimentisao u državnoj apoteci na Zvezdari (Beograd), sa različitim sastojcima, da bi konačno 1947.godine došao do recepture, koja se u krajnjem rezultatu pokazala efikasnom.
Ubrzo su i druge apoteke u Beogradu,
prihvatile ovu recepturu, a zbog pokazane delotvornosti Fond zdravstva ju je u to vreme odobrio kao magistralni lek, pa su ga majke i roditelji dobijali besplatno. Takav tretman, Fond je imao do 1970.godine, a potom se u apotekama naplaćivala. Rasprostanjena je bila do tada u celoj Srbiji, kao i u tadašnjoj Jugoslaviji. U toku svog života dr Žika Pavlović nije zaštitio svoju recepturu.
Potražnja za orginalnom Pavlovićevom
mašću u narednom periodu od oko 25
godina, dovela je do toga da su različiti proizvođači, od državnih apoteka do privatnih malih manufaktura pokušavali da naprave “svoju” Pavlovićevu mast, ne držeći se početne recepture. Proizvođači surogata koji su pokušali da uštede na bilo kom sastojku ili da uključe nedovoljno kvalitetan sastojak, za rezultat su imali činjenicu izostajanja efekta primene masti. U međuvremenu su se takođe pojavile mnoge strane i velike kompanije, koje su mamama ponudile različite proizvode, za istu namenu, negu odojčadi u regiji pelena.